top of page
Search
  • Writer's pictureAleksandra Plazinic

Zdrave granice u komunikaciji i medjuljudskim odnosima

Updated: Mar 5, 2021

Uslov zdravog kvalitetnog i ispunjenog života su zdrave granice u medjuljudskim odnosima




Ukoliko nemate jasne, zdrave granice u ophodjenju sa drugima, često ćete biti nezadovoljni, osećate se da vas ne vrednuju dovoljno, da previše tolerišete, da vas drugi iskorišćavaju, takodje možete biti ljuti na sebe i druge, a nekada se to ispoljava i u mnogim psihosomatskiim oboljenjima.


Dakle za mentalno, fizičko i pshičko zdravlje koje odredjuje kvalitet našeg života, jasne granice igraju značajnu ulogu.


Iz iskustva, postavljanje granica nije jednostavno, posebno ako na to niste navikli da praktikujete veći deo života. Zato što, retko ko nas je i učio kako treba da se ophodima prema nama samima ili drugima, u kojoj meri treba da se zauzmemo za sebe i svoje potrebe, a koliko treba da budemo fleksibilni, tolerantni ili uskladjeni sa drugim ljudima.

U praksi sam se često susretala sa ljudima koji previše rigidno postavljaju svoje granice, ili sa onima koji nemaju jasno postavljene granice, odnosno one su vrlo labave. I jedni i drugi su bili nezadovoljni načinom ophodjenja drugih ljudi, njihovim odnosima.

Prvi veruju da ako oni imaju odredjenu zamisao, ponašanje, ideju, da drugi ljudi se automatski ne prilagode, postaju nezadovoljni svojim odnosima i situacijom koja se ne odvija u skladu sa njihovim očekivanjima.


Takodje, drugi tip koji uopšte nema jasno postavljenje granice, često je isfrustriran jer drugi ne primećuju koliko on ili ona čini za njih, koliko im toleriše ili ispunjava njihove želje.


Suštinski, ukoliko želimo da budemo zadovoljni u medjuljudskim odnosima, koji veoma opredeljuju ispunjenost našeg života, moramo postaviti jasne granice u odnosu na druge.

Šta nisu zdrave granice


Činjenica je da se drugi neće uvek složiti sa nama, kao ni mi sa njima.


Suviše rigidne granice- Nezdrave granice


Ljudi koji postavljaju rigidne granice, polaze od zaključka svesnog ili podsvesnog da su oni najvažniji u univerzumu tj sigurno se sve vrti oko njih u njihovom univerzmu, ali ne i u životima drugih ljudi. Nekada je to i znak nezdrave narcisoidnosti.

Ipak, postavljanjem svojih riginidnih granica prema drugima, njihov moto je My way or the highway, i da je uloga drugih ljudi da se isključivo prilagodjavaju njima i njihovim potrebama. Te osobe su često vrlo egocentrične, često sa manjkom empatije i sluha za druge ljude. A najčešće, kao i osobe sa labavim granicma, pune strahova.


Kako to izgleda u praksi. Jedan moj prijatelj ima suviše rigidne granice što se tiče organizacije svog vremena, i to pre svega svojih hobija. I to je uredu, on može da organizuje svoje vreme kako njemu odgovara, kao i svi mi. Sasvim je ok da ima svoj hobi i vreme koje posvećuje njemu. Za njega je njegov hobi svetinja, ali on svojim ponašanjem nameće da to treba da bude tako i za njegovu devojku.

Tu dolazimo do problema. Njegov hobi nije svetinja za nju, i ne treba da bude, ona ima svoje vreme, svoje hobije, svoje potrebe. Medjutim, njegova rigidnost značajno narušava njihov zajednički odnos. I evo kako. Sve zajedničke aktivnosti se isključivo vrte oko njega. Tek kada on završi sa svojim hobijem u 22h, oni mogu da idu na večeru, što je za nju problem, jer ona večera ranije. Takodje, planiranje zajedničkog odmora se svodi oko traženja lokacija, gde on može da praktikuje svoj hobi, i kada odu na odmor, 90% aktivnosti je usmereno na njegove želje i potrebe. Pri tom, on ni u jednom trenutku ne želi da se bar malo prilagodi njenim željama. Sa druge strane, ona ima izbor da večera ranije, da ne ide na zajedničke odmore, i to će posledično isključivati njihovo zajedničko vreme i zajedničku vezu, koja više neće postojati.


U idealnom slučaju, oni imaju isti hobi, vole da večeraju u isto vreme, vole iste emisije, imaju isti ukus, dišu u isto vreme, i živeli su srećno do kraja života. Takav prećutni odnos postoji samo u bajkama, mada i tamo je upitno, jer nikad nismo čitali o tom srećnom životu do kraja njihovih života, već samo na početku.


Ako želite kvalitetne veze i odnose, morate uložiti vreme, energiju u bilo koji odnos, jasnom komunikacijom i postavljanjem zdravih granica.


Ljudi sa rigidnim granicama, biće isfrustrirani kada druga osoba ne bude želela stalno da ispunjava njihove želje. A druga osoba neće moći da stalno izdrži taj tempo, maksimalnog prilagodjavanja tudjim potrebama. Neko vreme će možda takav i odnos opstati, ali samo ograničeni vremenski period, ukoliko ne dodje do postavljanja zdravih granica.


Zamislite da imate prijatelja, koji vas zove samo kada njemu odgovara, nalazite se na mestima koja se njemu svidjaju, u vreme kada je za njega pogodno, bez ponudjenih alternativa za vaše vreme i potrebe. Vi ćete imati izbor, ili ćete se ponekad družiti sa takvim prijateljom, ako vam se vremena, životi, obaveze baš u tom trenutku poklope ili ćete prestati da se družite.


Naravno, ovakav odnos će se nastaviti, u veoma nezdravom smeru, ako se vi budete stalno nalazili kada vama ne odgovara, a isključivo njemu odgovara. Ako pristajete na tako nešto, najverovatnije se nečega bojite, ili da kažete svoje mišljenje, ili da ne izgubite tog prijatelja, jednostavno, nemate jasne granice.


Ljudi sa rigidnim granicama su takodje oni koji u razgovorima isključivo pričaju o sebi ili svojim problemima, bez sluha za druge, bez pitanja, kako si, šta ima novo kod tebe. Ako vi ne uspostavite granice prema sebi i njima, onda ćete svakako trpeti u takvom odnosu.


Zdrave granice su kada ja imam čas joge dva puta nedeljno od sat vremena, i strogo se držim toga da ne propustam čas. To je moje pravo, joga i vežbanje predstavljaju bitnu stavku u mom životu, moje verme, i aktivnost koja me ispunjava. Sa druge strane, ako me neko od prijatelja pozove da se vidimo tada na kafi, ja ću iskomunicirati da u tom terminu ne mogu, ali da sam otvorena da se dogovorimo za neki drugi dan ili sat. Ne očekujem da se drugi meni prilagodjavaju, a ni ja njima, isključivo, ali svakako postoji zajednički dogovor.

Suprotno od toga bi bilo, da isključivo očekujem od mojih prijatelja da idu samnom na kafu utorkom i četvrtkom posle moje joge. Ili u nedostatku granica, onda bih zanemarila svoje aktivnosti i želje i maskimalno se prilagodila svojim prijateljima.


Rigidno je isključivo. Labavo je nedovoljno.

Zdrave granice podrazumevaju obe strane.

Suština medjuljudskih odnosa je zajedničko razumevanja, jednaka razmena, energije, vremena, davanje i primanje. Ukoliko postoji disbalans u jednim od ovih elemenata, uvek će jedna strana biti nezadovoljna.


Egoizam je kada stavljate svoje potrebe iznad zajedničkih potreba i zapravo komunicirate svojim ponašanjem da su vaše potrebe važnije od potreba druge osobe, a i da treba da budu važnije i toj drugoj osobi.

Postoji moje, tvoje i zajedničko


Pozadina svega jeste STRAH.


Zapravo posetavljanje labavih ili rigidnih granica ima svoju pozadinu u strahovima koje nismo osvestili.

· Strah od odbacivanja

· Strah od gubitka kontrole

· Strah da nas drugi neće voleti

· Strah da ćemo biti žrtve

Koje je vaš strah dominantan


Kod ljudi koji imaju rigidne granice, to je strah od gubitka kontrole, dok kod onih koji imaju labave granice to može biti strah od odbacivanja.


Osvestite taj strah. Čega se bojite ako olabavite malo svoje granice, kod rigidnih ili ako ih pooštrite kod labavih


Šta je najgore što može da se dogodi

Šta najbolje može da se dogodi

Koliko će se poboljšati vaši odnosi ako uspostavite jasne granice


U slučaju mog prijatelja, on bi mogao da održi i dugoročno ima kvalitetniju vezu sa svojom devojkom, koja će biti zadovoljna, jer su se uskladili oko zajedničkih aktivnosti.


U slučaju zatezanja granica, kod ljudi koji imaju labave granice, imaćete benefit većeg ispunjena i zadovoljstva, osećanja većeg poštovanja, bolje organizacije vremena i slično.



Kako postaviti zdrave granice i unaprediti svoje odnose


U procesu postavljanja zdravih granica tokom života, često mi se dešavalao da dodje od prekidanja, nezdravih odnosa ljubavnih, prijateljskih i poslovnih. Ti odnosi su uglavnom i funkcionisali i trajali, koliko su trajali, sve dok sam se ja potpuno prilagodjavala drugima, trudila se oko odnosa, bez istog angažovanja druge osobe, i to meri u kojoj mi zapravo nije ni odgovaralao. Nekada je to bilo odlaganje, i razmišljanje -nema veze ipak je on ok prijatelj, izbegavanje malo neprijatnijih razgovora, i dosta zanemarivanja sebe i svojih potreba, sa druge strane podsvesno ispunjavanje potrebe da me svi vole, da misle kako sam dobra, finai ljubazna, i da će neko to primetiti, i kako ću za to možda dobiti nagradu.


1. Jasno iskomunicirajte svoje potrebe, želje, interesovanja, potrebe


Jasno iskomunicirajte svoje potrebe. Pre nego što očekujete da će drugi ljudi nešto primetiti i volšebno promeniti svoje ponašanje, morate im objasniti i razjasniti svoje potrebe, u isto vreme uvažavajući i njihove potrebe.


Ako želite da se neko drugačije ponaša prema vama, jasno to iskomunicirajte.

Počnite od sebe, odnosno rečenice sa JA se osećam... Meni odgovara ovo ili ovako. Ovo je meni važno. Kako bi bilo da ovako uradimo nešto zajedno. I predložite neku drugu opciju, dajte ideju, vaše očekivanje, dajte predlog zajedničkog delovanja.


Ljudi ne raguju dobro ako krenete rečenicu uperenu na njihovu ličnost, ponašanje, kada kažete TI...Osećaju se napadnuto.

Uostalom zašto biste očekivali da se neko ponaša na bilo koji način, ako mu to niste jasno iskomunicirali.

Svi smo mi usmereni na svoje potrebe, i to je prirodno.


2. Nije važno samo šta kažete, nego i KAKO kažete


Svako od nas ima pravo na svoje mišljenje, ponašanje i uverenja. Ako se ne slažete sa drugom osobom u bilo čemu, to ne znači da ste vi ili ona u pravu, i to ne mora da bude grub ili neljubazan razgovor.

Ako vam prijatelj ponudi da idete u bioskop, a vi imate nešto drugo isplanirano ili vam se ne gleda taj film, ne morate da odgovorite: Neću da idem u bioskop. Ne zanima me taj film. Kako se usudjuješ da me zoveš na tako nešto?


Možete istu poruku preneti ako kažete: Hvala ti na pozivu, nisam neki fan tog žanra filma, ali ako želiš možemo pogledati nešto drugo. Ili Hvala ti na pozivu baš bih rado išla u bioskop, ali večeras sam već isplanirala da radim. Možemo da idemo u bioskop sledeće nedelje


3. Imajte razumevanja za druge


Važno je da razumete druge ljude, ali to ne znači da treba da se sa njima slažete ili radite u skladu sa njihovim mišljenjima.

Drugi ljudi imaju pravo na svoje mišljenje i ponašanje. Ako smatrate da vas ugrožavaju svojim ponašanjem, ili vama ne odgovaraju, vi imate pravo da reagujete i da se sa tim ne slažete.


4. Budite odlučni, važno je da znate šta želite.


Do koje granice hoćete da se prilagodite, dogovorite, dokle ne možete ili ne želite.

Do koje granice ćete biti nezadovoljni.

Tada ćete znati šta vam je važno, oko čega nema kompromisa za vas, šta možete da se prilagodite.


5. Preuzmite odgovornost za sebe, svoje potrebe, želje.


Ako vama nikako ne odgovara da vas poslovni partner zove kasno uveče, i ta osoba i dalje nastavi da vas zove, iako ste to jasno skomunicirali. Jedna od opcija je da isključite telefon, i da joj se ne javite. Da neko će reći to je neumseno, druga osoba može da se naljuti, nije pristojno.


Mi uvek imamo izbor, u mišljenju, ponašanju. Ako se uvek isto ponašamo i očekujemo drugačije rezultate, to je čista ludost- kao što kaže Ajnštajn.


Ne preuzimanje odgovornosti za sebe i svoj život ako ste i dalje nezadovoljni,nsite osobi rekli da vas ne zove kasno, vi se uporno javljate i pričate po sat vremena,


6. Budite spremni na neuspeh


Činjenica je da se drugi ljudi neće uvek složiti sa vama. Iako najlepše i najljubaznije kažete nekome, Meni ne odgovara što idemo svuda mojim kolima. Kako bi bilo da sutra idemo tvojim kolima.


Ako drugi ljudi ne mogu da prihvate postavljanje vaših zdravih granica, onda je vreme da preispitate vaš odnos.


Svaki odnos, poslovni ili privatni ima svoju dinamiku koja može biti ponekad biti i neprijatna komunikacija. I to je zapravo sasvim prirodno, zato što ne možemo uvek da razmišljamo na isti način niti da se ponašamo identično kao druga osoba, svi smo individue za sebe, sa svojim željama i potrebama.


Ako postavite zdrave granice, jasno, asertivno iskomunicirate svoje potrebe, a druga osoba se ipak naljuti ili ne želi da prihvati vaše novo ponašanje, to je njeno pravo.


Sa druge strane, ako vaš odnos ne može da izdrži malo neprijatnosti, onda zaista treba preispitati vaš odnos. Da li ste u stanju da nastavite dalje ili ne.


Kako vi postavljate granice?


411 views0 comments

Recent Posts

See All
bottom of page