Vodič za uspešno rešavanje konflikta

Konflikt predstavlja nerazumevanje, nesporazum, i često može da se manifestuje kao svadja izmedju najmanje dve strane.

Svaka konfliktna situacija nije prijatna, ali preuzimanjem svesnih koraka u komunikaciji, možemo doći do rešenja u medjuljudskim odnosima, na brži i efektivniji način.

1. Razumevanje

Kada odlučimo da zaista aktivno učestvujemo u razrešenju konflikta i efektivno upravljamo njime, moramo početi od razumevanja drugačije perspektive.

Zapravo, konflikt i nastaje zbog nerazumevanja jedne ili obe strane.

Mi i jesmo u konfliktu, i svadji zato što ne razumemo istu stvar na isti način.

Zanimljivost u ljudskoj psihologiji je da mi kao ljudi zapravo najviše žudimo da nas neko razume.

Čak nam je manje važno da li će se drugi ljudi složiti sa nama ili našim mišljenjem.

Uvreženo mišljenje da nam je najznačajnije da budemo U pravu i da se drugi slože sa nama,nije prioritet, već nam je važnije da nas druga strana razume.

A to zapravo znači- da druga osoba shvati naše vidjenje stvari, da oseti kako smo se mi osećali, šta je nama bilo potrebno i šta bi nam značilo u odredjenoj situaciji. Sa ljudima koji nas zaista razumeju mi i imamo najbliži odnos, i najveće poverenje. To su obično naši najbliži prijatelji i saradnici.

Zašto je važno razumevanjeu u rešavanju konflikta

Kada uložimo energiju da se stavimo u cipele druge osobe, vidimo sve što ona što vidi, čujemo šta ona čuje, osetimo šta je ona osetila u konfliktu, i zaista razumemo i shvatimo njenu perspektivu, time podstičemo upravo tu istu empatiju i sa druge strane.

2. Prvo saslušajte drugu osobu

Kada smo u konfliktu, mi želimo što pre da rešimo celu situcaiju, i da izadjemo iz te neprijatnosti, često prvim impuslom da Ja kažem drugoj strani šta imam oko cele situacije

STOP!

Pro pravilo u upravljanju konfliktom i pregovorima je da ne izazovemo odbrambeni stav kod druge osobe!

Jer kada se to dogoodi, tu se završava svaki razgovor i rešavanje konflikta ili pregovora.

Kada napadnete drugu osobu sa svojim argumentima, stavovima, mišljenjima, u tom trenutku zamislite: Metalni zid koji se podiže izmedju vas i druge osobe. Jer tako izgleda metaforički vaša komunikacija.

U tom trenutku ste podstakli odbrambeni mehanizam kod druge osobe u konfliktu, i ona vas više ni ne sluša, a kamoli razume.

Ljudska priroda je takva da ne reaguje na rešenja koja su nametnuta.

Ako vi prvi dodjete da kažete svoje mišljenje,ili ponudite rešenja, možda i u najboljoj nameri, to kod druge osobe može izazvati automatksu negativnu reakciju, i neće biti spremna da pokaže empatiju prema vama niti prema vašem mišljenju.

Zato davanjem prednosti drugoj strani u izražavanju, svesno pravimo izbor u pravcu razrešenja konflikta. Tako možemo podstaići empatiju i razumevanje, i dalje otvoriti kanal za efektivnu komunikaciju.

Najteži deo je da zaista čujemo šta druga osoba ima da kaže ili da izrazi.

Nekada je teško da mirno saslušamo i damo prostora drugoj osbi da ispriča svoju priču, svoju istinu ili iskaže svoj doživljaj cele situacije, kada se ne slažemo.

Za početak važno je da donesemo svesnu odluku da ćemo prvo saslušati drugu stranu.

Onda se možemo i pripremiti, da će biti neprijatno: da nam mnoge stvari neće odgovarati, kada budemo slušali priču druge strane i da se možda nećemo složiti ni sa jednom stavkom.

Ali svesnim izborom i pripremom, i spremnosti pravimo svestan izbor ka razrešenju konflikta.

3. Izbegnite preptostavke

Kada se pripremimo da nećemo osudjivati, da nećemo odmah izraziti neslaganje, već da je naš cilj samo da saslušamo, i naš doživljaj konfliktne situacije će biti značajno drugačiji.

U procesu formalnog ili manje formalnog razrešenja konflikta, kada se strane u sporu saslušavaju, cilj je da posrednik ili sudija, zaista utvrdi šta se zapravo dogodilo. Dakle bez osudjivanja, pretpostavki ili mišljenja, utvrdjuje činjenice, sled dogadjaja i pre svega shvata šta se zapravo dogodilo. Tek nakon proces razumevanja i utvrdjivanja činjenica, može se predložiti rešenje ili doneti odluka

Ovaj primer može da posluži u uspešno rešavanju nesporazuma.

Ono što sprečava da samostalno razrešavanje nesporazuma jeste da se mi često oslanjamo na naše pretpostavke.

Da bismo rešili konflikt, potrebno je da damo prostora, drugoj osobi da predstavi svoje mišljenje, i da izrazi način na koji je ona doživela oredjeni dogadjaj ili situaciju, otvorenog uma i bez prethodnog osudjivanja, ili zauzimanja stava.

Otvorenii aktivno slušanje druge osobe, i to sa velikim interesovanjem i i radoznalošću , kao da prethodno ništa ne znamo o našem nesporazumu, izbećićemo pretpostavljanje koje može samo da uspori ceo proces.

Kada na takav način saslušate drugu osobu, bez osudjivanja, ili neslaganja, moćićete da se otvorite za nove informacije, i potencijalno nove uvide.

Ne pretpostavljaj, nego razjasni.

Ako nismo razumeli šta druga osoba predstavlja, ili mi pretpostavljamo, najsigurniji način je dodjemo do razjašnjenja jeste da postavimo pitanje.

Kada postavimo otvorena pitanja, onda dajemo sebi mogućnost neophodnog razjašnjenja ili objašnjenja situacije.

Mi često pretpostavljamo, šta je druga htela da kaže, šta je mislila i izvodimo zaključke na osnovu toga, što ne mora da odgovara pravoj istini.

Tri priče konflikta upravo mmože pomoći u tome kako da bez prethodnog donošenja suda, i pretpostavki, da prikupimo činjenice, koje značajno mogu da odrede uspešno razrešenje konflikta.

4. Fokusirajte se na win-win rešenje

Fokusirajte se na rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

Počnite od stvari oko kojih se slažete.

Kada imamo slična mišljenja, razumevanje, onda jača i naša povezanost sa drugom osobom.

U pregovorima, i u procesu rešavanja konflikta, nijedna strana ne želi da izgubi.

Zapravo niko svojevoljno neće odlučiti da vama nešto prepusti, a da izgubi svoje. Win-lose situacija je malo verovatna. Zapravo rešenje je izmedju, i može da uključi odredjeni kompromis, tako što neko može biti spreman da se odkrene nečega, ali samo ako zadovoljenji svoje potrebe.

U rešavanju konflikata i pregovoranju, važnije od zadovoljenja interesa je zadovoljenje potreba

Ljudi su pre svega bića vodjena često skirvenim emocionalnim potrebema, iako nam izgleda da nas vodi racio i logika.

Zato i ne reagujemo dobro na nametnuta rešenja, iako su bolja za nas.

U traženju rešenja konflikta, korisno je postavljati otvorena pitanja.

Otvorena pitanja zapravo fokusiraju naš um da traži rešenja, i zadovoljava potrebe i jedne i druge strane.

Korisnije je pitati Na koje sve načine možemo ovo da rešimo, nego zatvoreno pitanje Da li bi prihvatio ovo (nametnuto) rešenje

Postavljanjem otvorenih pitanja, pokrenućete kreativan proces i otvoriće se nove mogućnosti, kojih niste bili ranije svesni da mogu da podmire potrebe i jedne i druge potrebe.

5. Izbegnite niske udarce.

Obe strane pogodjene konfliktom su veoma osetljive i lako mogu da se osećaju povredjeno. Ipak, važno je da izbegnete lične uvrede i niske udarce.

Kako bi komunikacija tekla u razrešenju konflikta, morate se fokusirati na tu konkretnu situaciju, i problem koji je aktuelan.

Zapravo lične uvrede i komentari koji ne vode rešenju problema će samo produbiti konflikt i neće vas odvesti u razrešenje, već u veću svadju ili i prekid komunikacije.

Svako optuživanje, vredjanje ili omalovažavanje će vas odvesti na drugu stranu još većeg konflikta.

Naravno ako druga osoba pribegava takvom ponašanju, važno je postaviti jasne granice šta je prihvatljivo, a šta nije prihvatljivo. Više o tome u tekstu ovde o Zdravim granicama u komunikaciji i medjuljudskim odnosima

6. Preuzmite odgovornost za svoja osećanja

U nesporazumu smo svi pogodjeni, povredjeni i da nije tako, lakše bismo pristupili rešavanju konflikta.

U toku upravljanja konfliktom, najvažnije je da naučimo da upravljamo svojim emocijama. To znači da ih pre svegana pravi način kanališemo, jer emocije ne možemo da ne osećamo.

Druga osoba potencijalno može da priča i radi šta hoće, ali na vama je da adekvatno upravljate komunikacijom i da adekvatno postavite svoje granice. https://www.aleksplaza.com/post/zdrave-granice-u-komunikaciji-i-medjuljudskim-odnosima

Izbegnite izjave: Ja se zbog tebe osećam loše. TI me nerviraš i slično. Postavite jasne granice, a takodje iskomunicirajte vaše emocije.

Preuzmite odgovornost za svoja osećanja, i zrazite svoje doživljaje na sledeći način:

Kada se (OVO) dogodilo, ja sam se osećala (OVAKO)

Mi kao ljudi nismo roboti. Iako želimo da keep it cool, i razrešimo konflikt na uljudan i neutralan način, OK Je izraziti asertivno svoj osećanja.

To ne znači da treba da reagujemo kada smo preplavljeni negativnim osećanjima, već da ih na pravi način kanališemo, upravljamo njima i komuniciramo,, takodje imajući u vidu cilj naše komunikacije.

Korisno je postaviti pitanje

Koji je cilj ove komunikacije

• Da li je cilj u upravljanju konfliktom, da istresemo sve negativne emocije na drugu osobu, ili je cilj da štopre dodjemo do rešenja?

• Koji cilj i put će vam više koristiti, dugoročno ili kratkoročno?

Važno je da svesno izaberemo cilj,i u skladu sa odabranim putem tako da i reagujemo.

Ako dopustimo da nas voze osećanja, odnosno tudja mišljenja i reakcije, prvo smo sebi oduzeli moć upravljanja procesmo i dali ga u ruke samo drugoj osobi.

Mi jesmo emocionalna bića, ali takodje iamamo i izvršnu funkciju mozga, koju je značajno da aktivirmo u procesu donošenja odluka. A to znači da pravimo izborne i svesne reakcije i naučimo nove veštine.

Preuzmi besplatno Cheatsheet i prevazidji 5 najčešćih grešaka u komunikaciji