top of page
Search
  • Writer's pictureAleksandra Plazinic

Tri priče konflikta

Updated: Mar 6, 2021


Konflikt je nerazumevanje, nesporazum, svadja, koji se javlja izmedju dve strane.


Često čujemo da kada dodje do nesporazuma izmedju dve osobe, da uvek postoje dve strane jedne priče. I da svako ima svoj doživljaj jedne situacije.


I jedna i druga strana imaju pravo na svoju priču, jer su razičito doživele ko je kome šta tu uradio, ali kako uskladiti jedan dogadjaj a dve priče, dve istine.


Ako posmatramo sa strane nesporazum izmedju dve osobe, često teško možemo da razlučimo šta je zapravo istina, ko je to u pravu, zato što obe priče mogu biti validne.


Koja je to treća priča i prava istina,i kako može da nam pomogne u razrešenju nesporazma, iako smo jedna strana u konfliktu mi, sami.




1. Moja priča


Moja istina. Način na koji JA vidim, osećam, čujem, doživljavam nesporazum.


Priča koju pričamo sebi kada se dogodi nerazumevanje sa drugom osobom- drugaricom, partnerom, kolegom, šefom, prodovačicom u supermarketu.


Moja priča je moj doživljaj stvarnosti, moja percepcija, koja je pre svega prožeta emocijama, uverenjima koje imam o sebi o svetu, o toj osobi, isprepletana različitim prethodnim ponašanjima u odnosu, pretpostavkama i slično.


Moja priča je šta kažem sebi kada se dešava nerazumevanje, konflikt, ili kada druga osoba nešto uradi što meni ne odgovora.


Ponekad sami sebi pričamo samopovredjujuće priče, koje nemaju mnogo veze sa drugom osobom. Ako je neko zakasnio, neko automatski sebi priča: Ja ne vredim, ova osoba mene ne poštuje. Da me poštuje došao bi na vreme.


Evo jednog primera:

Koleginica je izašla u žurbi iz kancelarije i nije zatvorila vrata za sobom. Naparavila se promaja, i vrata su se jako zalupila, dok sam ja u tom trenutku bila na telefonu sa klijentom.


Moj doživljaj i priča koju sama sebi pričam:


Ne mogu da verujem da može tako da se ponaša! Kako je samo sebična, i ne primećuje da ostavlja vrata iza sebi i pravi promaju! Ovo mi je važan klijent, pa ona uopšte ne vidi moj mukotrpan rad niti poštuje moj rad i moje postojanje! Kako je samo bezobzirna! Šta misli da treba ja da ustanem da zatvorim vrata? Itd...


Naša priča i percepcija manje zavisi od stvarnog dogadjaja, već više od emocija koje pripisujemo tom dogadjaju.

Ako nemamo negativnu misao niti emociju prema onome što se dogodilo, ne bismo ni primetili da su se zalupila vrata. Taj dogadjaj bi bio potpuno beznačajan za nas.

Medjutim, ako postoji naboj emocija i to negativnih, koji vezujemo za odredjenu situaciju, naš doživljaj je potpuno drugačiji. Zapravo dajemo mu više na važnosti i shvatamo ga kao traumu.


Ovo ne znači da treba da poništimo naše emocije, naprotiv. Imamo pravo na svoj doživljaj, svoju percepciju i svoje emocije. Samo je važno prvo da raščlanimo, da ih razumemo, povežemo i osvestimo.


U medjuljudskim odnosima moramo da naučimo da kanališemo svoje emocije i asertivno da ih iskomuniciramo u pravcu razrešenja konflikta, u krajnjoj liniji da bi pomogli sebi.


2. Tvoja priča


Druga strana konflikta je tudja priča, ili druga istina.


Za isti taj dogadjaj koji je možda tragičan za nas, druga strana ima možda potpuno drugačiji doživljaj. Zapravo, druga osoba ima svoju percepciju i pogled na ono što se dogodilo.


Primer, priča moje koleginice u njenoj glavi:

Jaoo sad me baš mora da me zove šef na razgovor kad imam tonu poslaa….aah samo da uzmem svesku, i izlećem iz kancelarije. Jaoo promajaa... Ups...Aaa jooj moram da žurim...


U tom trenutku u glavi moje koleginicije je bio samo sastanak koji joj je šef izneneada zakazao, i koju je prilično uzdrmao, usled količine posla koju je već imala. Bila je preokupirana svojim dešavanjima. Nije ni primetila da je meni ili nekom drugom možda zasmetalo da su se vrata zalupila, niti šta se u tom trenutku dešava u kancelariji.


Zapravo, svi mi smo najviše okupirani onim što se nama dešava. Većina ljudi tokom dana najviše razmišlja najviše o sebi i svojim dogadjajima, doživljajima i emocijama. A ne toliko o drugima.


Ipak šta je prava istina?


3. Treča priča- Prava istina


Kada anlizirate odnos dve osobe koje su se posvadjale i slušate njihove priče, često ćete čuti njihove opise pune emocija, njihovih percepcija, objašnjenja kako je neko doživeo nečiji pogled, reči ili ponašanje. I ako ste treća strana u konfliktu, često se pitate ko je tu u pravu. Za svadju treba dvoje. I često pomisliti da obe priče imaju smisla, iz jedne i druge perspektive.


Mi često preuveličavamo ili umanjujemo neki dodadjaj, upravo na bazi naših emocija koje pripisujemo našim pričama.


Kada tražimo pravu ISTINU, moramo se fokusirati na ČINJENICE, a ne na pretpostavke.


U mojoj priči ja predpostavljam da me koleginica ne poštuje, da me ne vidi, da me omalovažava. Moja koleginica samo oseća pritisak od šefa, i ne bavi se time. Njena pretpostavka je da mora da žuri.


Pretpostavke su termiti efektivne komunikacije!

Neutralna priča


Pokušajte da posmatrajte isti dogadjaj iz neutralne perspektive, gde samo vidimo ili čujemo


Šta se ZAPRAVO dogodilo, bez emotivnog naboja

Kao da čitate izveštaj novinara o nekom dogadjaju koji nije posebno značajn za vas.


Evo kako bi to izgledalo u primeru:

Osoba A je ustala, osoba B je sedela u kancelariji. Osoba A je izašla i otovorila vrata. Promaja, vrata su se zalupila iza osobe A. Osoba B je ostala u kancelariji. Osoba A je izašla iz prostorije.


Priča zasnovana na činjenicama izgleda mnogo drugačije. Ona je zasnovana samo na dve osobe, kancelariji i vratima.


Ovde ne vidimo ili ne osećamo ni žurbu, ni poštovanje, ni ljutnju, ni bes. Samo sled dogadjaja.


Kako neutralna priča može da nam pomogne u rešavanju konflikta?

Emocije su okej i treba ih osetiti, preraditi, ali pre svega izraziti na efektivan način, koji nam koristi u rešaanju nesporazuma.


Neutralna priča zasnovana na činjenicama može da nam pomogne u lakšem rešavanju konflikta.


Dok samopovredjujuća priča koju pričamo, uglavnom sebe previše mučimo, u kojoj nas preplavljuju osećanja.


Činjenice kao ključ razumevanja i rešavanje konflikta

Kada razložimo dogadjaj na činjenice i odvojimo ih od naboja emocija, onda možemo da pristupimo i rešavanju nesporazuma.


U ovom primeru, mogu da razgovaram sa koleginicom, uvažavajući tri priče:

  1. da budem svesna svojih emocija i doživljanja

  2. da se zainteresujem da razumem njenu priču, a ne samo da je čujem

  3. da se fokusiram na činjenice

Primer razgovora:


Ja:'Primetila sam da si izašla u žurbi. Šta se dogodilo?


Koleginica: Jao zvao me šef, gužva, samo mi nabija pritisak, ne znam gde ću od posla...


Ja: Da, razumem, baš nezgodna situacija. Verujem da si u gužvi, zapravo i ja sam baš. Ne znam da li si primetila, razgovarala sa važnim klijentom kada si izašla iz kancelarije, i usled promaje su se zalupila varata iza tebe, što mi je prekinulo koncentraciju, i omelo u radu.

Da li možeš samo sledeći put da obratiš pažnju da polako zatvoriš vrata sa sobom? Mnogo bi mi značilo...


Koleginica: Izvini, nisam primetila da te je omelo u radu. Baš je bila promaja i nisam stigla da zadržim vrata, nije bilo namerno. ... Naravno, dogovoreno za sledeći put.



Ovaj razgovor bi se drugačije završio da sam se samo fokusirala na svoja osećanja, pretpostavke, i smo svoju priču. Verovatno bih rekla: Da li ti primećuješ da si napravila promaju i zalupila jako vrata? Na šta ti to liči, dok Ja razgovaram sa klijentom, a ti mene nepoštuješ... Isti razgovor bi bio optužujući i verovatno trigerovao zauzimanje odbrambenog stava kod druge strane. Takodje, to bi potencionalno produbilo nerazumevanje.


Sa druge strane, ne bih imala isti doživljaj satisfakcije, niti razrešenja, da sam se fokusirala samo na tudju priču, jer bih time ostala uskraćena da validiram svoj doživljaj, svoje emocije, koje su jednako važne. Jer uvažavanje samo tudjih osećanja i doživljaja, ne vodi konstruktivnom rešavanju konflikta, već nezauzimanju za sebe, pasivnoj komunikaciji i okretanju glave od problema.


Fokusiranjem na činjenice, sagledamo šta se stvarno dogodilo, dobijamo veće razumevanje i put ka rešenju.

Asertivna komunikacija je izražavanje svojih emocija, ali i poštovanje tudjih, na konstruktivan način u pravcu razrešenja konflikta. Takodje, ukazivanje na činjenice i fokurisanje šta se zapravo dogodilo, a ne na prepostavke, ili doživalj, vodi konstruktivnom razreševanju konflikta.


Neki drugačiji razgovor ili pristup zavisi od šireg kontekst i okolnosti. Na primer, ako se odredjeno ponašanje stalno ponavlja, ima smisla onda i to i dalje razradite sa koleginicom, na bazi činjenica.


Na primer: Imam utisak, da često zaboraviš da zatvoriš vrata za sobom. Meni bi značilo da obratiš pažnju, kako bi mogla da se koncentrišem. Verujem da si u žurbi, i ja sam zaista preokupirana svojim poslom, pa da ne bismo gubile vreme na bespotrebne stvari…


Sa bliskim ljudima, možete imati i otvoreniji razgovor o svojim osećanjima i dogadjajima, i početi ukazivanja na to kako njihove akcije utiču na vas: Ja se osećam (povredjeno) kada ti uradiš ________. Ja se tada osećam da me________ , i da vidite gde će to da vas odvede takav razgovor.


Medjuljudski odnosi nisu jednostavni i razrešavanje konflikta nije najprijatnija stvar, ali ako smo svesni da postoji različito razumevanje iste teme i ujedno se fokusiramo na činjenice, onda smo na pravom smo putu razrešenja.




57 views0 comments

Recent Posts

See All
bottom of page